Kako (ne) gledam fudbal, osim...

Ne gledam fudbal. Ne volim ga. Ne kapiram. Dosadno mi. Nema dinamike. I nije me briga. Osim kada igra Zvezda. Tu se desi neki blagi potres mozga, sta li. Odjednom se prisetim svega, znam cak i sta je ofsajd :) Prostruji krv, osetim zmarce, srce pocne da lupa, postane zanimljivo, vise nego uzbudljivo. Gledam, pratim, kapiram, zaljubljena sam.

I onda, kao i u svakoj pravoj nesrecnoj ljubavi, krenu udarci. Prvi, drugi, treci... Ufff! Iskljucujem tv na kraju prvog poluvremena. Ne mogu vise! Ipak sam ja ziv covek i postoji odredjeni prag bola preko koga ne idemo.

Ovo nije tema za blog, bar ne ovaj. Ali Zvezda je zivot...

Odoh da placem.