Pedeset nijansi "Kako si?"

Kao i svako prosecnu neuroticarku, nervira me i frustrira izuzetno veliki broj stvari. Medju njima je, naravno, skoro sve ono sto nervira i ostale prosecne neuroticare, dakle 98% svetske populacije.

Izdvojila bih ovog puta pitanje "Kako si?"

To bezazleno, primereno, pristojno i naizgled ljubazno i brizno pitanje cesto je dokaz ljudskog licemerja i bezobrazluka. Ono frustrira na toliko razlicitih nivoa da ih je nemoguce i nabrojati.

Prvo - frustrtira kada nam ga niko nikada ne postavlja. Jer cekaj bre malo! Kako te nikada ne zanima kako sam, kako mi je, sta mi treba...?

Ali, onda kada ga cujemo, pocinje agonija. Posledice ovog pitanja su ogromne ako se zeznemo i na njega odgovorimo bilo kako osim: "Dobro, a ti?" A i to pod uslovom da se druga strana drzi unapred sklopljenog, precutnog dogovora da odgovori na isti nacin.

Ako se usudimo da odgovorimo bilo kako drugacije - iskreno, na primer - sledi sledeci scenario: "Ijaooo, bas bedak sto si bolestan/moras na operaciju/dobio otkaz/slomljenog srca/prokisnjava ti krov/tuzan... Evo i meni se, zamisli, polomio nokat, a juce sam ih stavila. Mislim, znas koliko sam zauzeta. Dva sata sam juce provela kod manikira, a ne znam gde mi je glava, jos sam i platila brdo para, a sada moram da idem ponovo da mi sredi! Mislim, kakav neprofesionalizam i gde mi zivimo! Mislim, totalno te kapiram da si depresivna, kako i ne bi bila kad nam se ovakve stvari desavaju. A i ja sam isto bolesna, curi mi nos, hocu da poludim. Ne znam vise gde udaram!"

???!!!

Poznato?

Ovo divno, slatko, prijateljsko pitanje najcesce je alibi da se govori o sopstvenoj nebitnosti, ili ulagivanje i stvaranje obaveze da sagovornik slusa o nasoj nebitnosti, ili pretvaranje kojim se o sebi stvara lazna slika kako bi se izvukla licna korist ili dodvoravanje...

Ne kazem, ponekad, ponekog stvarno zanima kako smo i kada odgovorimo, stvarno slusa i pokusava da razume. Tada to pitanje bude pravi, preko potrebni melem na ranu. Samo kazem da, ako te ne zanima stvarno, nemoj ni da pitas.

Mislim, ne znam, sestro/brate, gde udaram, jer: pukao mi nokat/pregorela sijalica/ukovrdzala mi se kosa od vlage/nemam para za novi ajfon... MIslim, zasto se bas meni stalno desavaju tako grozne stvari...?

A vi, kako ste?